Oda divnom Bicu...

Da nije tebe, sve bi bilo teze, sve bi bilo bolnije.
Da nije tebe pored mene, ne bi bilo ni Sunca, ne bi bilo ni Boga.
Da nije moja ruka u tvojoj ruci, hladnoca bi ushla u moje Srce, u moj Hram.

Da me tvoje reci i dela nikada nisu povredile, ne bih ni znala u kakvoj sam zabludi bila kad sam mislila da me one mogu povrediti.
Da nisam osetila dodir tvojih mekih usana na mojima, mislila bih da sve sanjam.
Da te nikada nisam upoznala, praznina u srcu bi bila vecna.

Da nisi probudio dugo uspavanu veru u meni, ona bi i dalje pospano cekala da prodje zima zivota.
Da mi nisi pokazao pravi put, izgubila bih se u tamnoj shumi neznanja, lutajuci uplashena i sama.
Da te nisam srela, opet bih te volela, ne znajuci da volim bash tebe...

Da nisam sigurna da si ti osoba sa kojom zelim da provedem vecnost, otishla bih ovog trenutka od tebe.
Da beskrajno nisam zahvalna Bogu shto mi je dao priliku da te sretnem, tuga bi me skrhala.
Da nisam zahvalna tebi shto mi dozvoljavash da te volim, volela bih te u tishini i samoci.

Dala bih sve bogatstvo ovog sveta, samo da mogu da ti poklonim Vecnu Ljubav, i da ti posvetim ove reci:
"...sa tobom je svaki nacin pravi. Vazno je samo da smo i ja i ti zajedno u Srcu, a ne u glavi." ....